Šalke - Valensija 3:1 (1:1), prvi meč 1:1
(Farfan 40, 90+4, Gavranović 52 - Kosta 17)

Sastavi:

Šalke: 1 Nojer, 3 Eskudero, 7 Raul Gonzales, 12 Kluge, 17 Farfan, 18 Hurado, 19 Gavranović, 21 Mecelder, 22 Učida, 32 Matip i 4 Hauedes. Igrali su još: Papadopulos, Dreksler i Sarpej.

Valensija: 13 Guaita, 2 Bruno Saltor, 4 NAvaro, 5 Mehmet Topal, 7 Hoakin, 10 Mata, 11 Aduric, 19 Pablo Ernandez, 20 Rikardo Košta, 21 Ever Banega i 22 Matje. Sa klupe su ušli: Soldado, Kosta i Jonas.

Dvomeč Šalkea i Valensije nije posle žreba delovao posebno atraktivno, ali su fudbaleri ova dva tima publici pružili "180 plus" minuta poštenog fudbala. Bez ikakvog foliranja.

Posle 1:1 na Mestalji i 3:1 na Auf Šalke areni, u revanšu, dalje ide tim Feliksa Magata. Šalke možda nije dokazao da je igrački bolji, ali je svakako umeo bolje da iskoristi svoje šanse i eto ga u četvrtfinalu po drugi put u poslednje četiri sezone.

Tada je naleteo na Barselonu i doživeo dva minimalna poraza, a ovog puta, uz malo povoljniji žreb... ko zna?!

Mada je postigao samo jedan, a Džeferson Farfan dva pogotka, junak i otkrovenje revanš utakmice osmine finala svakako je Mario Gavranović (21), mladi reprezentativac Švajcarske poreklom iz Gradačca u Bosni.

Na svom debiju u Ligi šampiona, umesto povređenog Huntelara, zaigrao je u tandemu sa Raulom, živom legendom evropskog fudbala i igračem čije je postere verovatno lepio po sobi dok je trenirao u podmlatku Lugana.

Gavranović je propustio tri kolosalne šanse - dva puta je pogodio okvir gola - ali je ipak zatresao mrežu Visentea Gvajte i tako krunisao više nego solidnu partiju.

Golman španskog tima ostao je "kratak" kod istrčavanja na centaršut sa levog boka, zatim je zaustavio šut Farfana, ali je Gavranović spremno reagovao na odbitak i poslao loptu od jedne do druge stative i onda iza gol-linije... 2:1 u 54. minutu!

Bio je to pogodak koji je Šalkeu doneo prednost u ukupnom bilansu i omogućio mu da se orijentiše na kontranapade. Moglo je to opredeljenje da se obije o glavu Magatu i njegovim pulenima, da je Aric Aduric u 57, odnosno 58. minutu bolje reagovao.

Prvo je sa peterca pogodio spoljni deo mreže, a onda nije uspeo da matira standardno pouzdanog Manuela Nojera kada je istrčao sam pred njega...

Trener gostiju Unai Emeri pokušao je da uvođenjem Roberta Soldada i promenom taktike u 4-4-2 izvrši dodatni pritisak, ali se Šalke "zgusnuo" na svojoj polovini, bio čvršći u duelima i nije dao Valensiji ništa osim par polušansi.

Kada su "slepi miševi" u finišu krenuli na sve ili ništa, Šalke je stvorio neke od najboljih prilika na utakmici. Gavranović je u 81. minutu pogodio stativu iz neposredne blizine, a u sudijskoj nadoknadi vremena pokušao da lobuje istrčalog Gvajtu, ali je njegov potez u stilu Dragana Stojkovića Piksija sa oko 35 metara završio na prečki...

Kako se realizuju šanse pokazao mu je u poslednjim trenucima brzonogi Farfan, koji je istrčao kontru po desnoj strani i šmekerski smestio loptu u donji desni ugao, poslavši 60.000 navijača u euforiju...

A, Peruanac je još važniju stvar odradio u 40. minutu, kada je vratio Šalke u život. Iz "slobodnjaka" sa 18 metara izjednačio je na 1:1 i stavio tačku na period jalovosti, koja bi inače potrajala ko zna dokle. Jer, poznato je da Šalke ni u Bundes ligi nije tim koji postiže puno golova…

Do tada je Valensija bila bolji i agresivniji tim, uostalom, nije imala šta da čeka posle 1:1 na svom stadionu. Plod takvog pristupa bio je pomalo slučajan vodeći pogodak Rikarda Košte u 17. minutu.

Mehmet Topal sa leve strane je uputio nešto što je trebalo da bude centaršut, ali toliko jako, da je lopta prosto pogodila u glavu (ne)srećnog Portugalca i posle sedam-osam metara leta odsela u mreži!

Bilo je to 0:1 i svojevrsna kazna za olako propuštenu priliku Gavranovića tri minuta ranije, kada je neometan glavom tukao pravo u Gvajtu. Međutim, sinu bosanskih "gastosa" je, izgleda, bilo suđeno da se iskupi... Što se nije maksimalno proslavio, pripisaćemo samo neiskustvu.

Izvor: MONDO

Foto: Uefa.com