Istorija pamti da je 21. avgust 1986. bio - četvrtak. U Nyosu, gužva, žetva kukuruza bila je bogata. Niko ne primećuje da se samo tri kilometra od pijace dešava nešto čudno. Čobani su pri tome, četiri dana pre toga primetili sumnjive mehure na površini jezera i brže-bolje pobegli sa stadima goveda u udaljenije predele, ne govoreći meštanima Njosa o onome šta su videli. Oni nisu imali pojma šta se dešava kada je jezero iznenada oko pola devet uveče počelo da se "oglašava".

Tutnjava je trajala deset do dvadeset sekundi, tvrdili su kasnije svedoci. Neki kažu da se čulo veoma bučno "brboćanje". Ljudi su izašli iz kuća i gledali u jezero. Ono što su videli bila je ogromna fontana - i veliki beli oblak koji se diže iz jezera Njos. Neverovatni prirodni spektakl u slikovitom kraterskom jezeru samo nekoliko sekundi kasnije imao je pogubne posledice za ljude i životinje. Vetar brzine 70 kilometara na sat usmerio je otrovni oblak sa visokom koncentracijom ugljen-dioksida ka okolnim selima. I pošto je taj gas teži od vazduha, ljudi u blizini jezera nisu imali šanse. Muškarci su padali u nesvest dok su razgovarali, žene više nisu osećale svoje ruke, deca u svojim krevetićima prestala su da dišu, ptice su padale sa drveća.

Tog četvrtka, pre 25 godina, ugušilo se više od 1.700 ljudi u roku od samo nekoliko sati. Nekoliko dana kasnije i dalje su nalažena tela ljudi i životinja zatečenih smrtonosnim oblakom, i to u radijusu od 10 kilometara. Oko 4.000 ljudi preživelo je nesreću, neki su se probudili posle 36 sati?!

Drama kod jezera Nyos šokirala je Kamerun, sablasne slike mrtve stoke obišle su svet. Mnogi se tada sećaju vrlo sličnog događaja, samo dve godine ranije, u blizini jezera Monoun, kada je stradalo 37 ljudi. Ali to je imalo neku drugu dimenziju: cela sela, kao što su Nyos, Ća ili Subum ostala su bez ičeg živog.

Naučnici iz celog sveta dolaze u Kamerun i pitaju se: šta se dogodilo? Mnogi stanovnici Nyosa su za sebe već pronašli odgovor na to pitanje. Preživeli su uvereni da je nesreća prokletstvo plemenskog vođe. On je 1983. godine, umirući, svojoj porodici naredio da duhu jezera žrtvuje njegovo najbolje govedo. Međutim, porodica mu tu želju nije ispunila - i zato se on sada osvetio.

Stručnjaci su vrlo brzo našli svoje objašnjenje šta je to donelo smrt ljudima i životinjama oko jezera. Većina preživelih imala je iste simptome: vrtoglavica, osećaj paralize u udovima, zbunjenost i ošamućenost i na kraju padanje u nesvest. Svi su pominjali neprijatan miris, sličan onome trulih jaja ili baruta: to je reakcija nerava čula mirisa na trovanje ugljen-dioksidom.

Jedan geolog iz Kameruna ubrzo posle nesreće konstatovao da je nivo vode u jezeru opao za jedan metar. Naučnici počinju da računaju i konstatuju da nedostatak volumena odgovara težini od oko 1,7 miliona tona ugljen- dioksida! Oni polaze od toga da se CO2 koji izlazi iz vulkanskih stena na dnu jezera zadržavao u vodi, i skupljao više od jednog veka. Zašto je tako dugo tamo opstao?

Zato što je zbog visokih spoljnih temperatura, koje su grejale i površinske delove jezera, gas ostajao u hladnijim dubljim vodama jezera. Gornji sloj jezera je kao zatvarač od plute držao gas pod kontrolom, ali postavlja se pitanje šta se to odjednom desilo?

To je pitanje na koje naučnici još nisu uspeli da odgovore.