Sperma žene čini srećnijim 
Sperma sadrži mnoge materije za koje naučnici smatraju da mogu podstaći žensku seksualnost. Međutim, da li ste znali da te materije mogu uticati na raspoloženje?
Mnogo se piše o koristima seksa za očuvanje zdravlja. Tako je i nedavno istraživanje sprovedeno na njujorškom Stejt Univerzitetu pokazalo da žene koje prilikom seksualnih odnosa ne koriste prezervativ, mogu imati neke zanimljive koristi od muškog ejakulata. Sve je počelo kada je Gordon Galup, voditelj ovog istraživanja, otkrio da su žene koje ne koriste kondome, nezavisno od toga koriste li neki drugi oblik kontracepcije ili ne, znatno srećnije od žena koje koriste kondome (i od onih koje uopšte ne praktikuju seks).
Dalje, nakon prekida veze i prestanka redovnog seksualnog života, one žene koje nisu koristile prezervative bile su to depresivnije što je razdoblje bez seksa bilo duže, što nije bio slučaj sa ženama koje su koristile prezervative. Ti simptomi nalik zavisničkoj krizi naveli su istraživače da pomisle kako neka svojstva muške sperme mogu na ženski organizam da deluju poput podizača raspoloženja.
I zaista, sperma ne sadrži samo hranljive materije potrebne plivačima da prežive i doplivaju do ciljanog jajašca, nego i hormone, poput testosterona, estrogena, folikulostimulirajućeg hormona, prolaktina i nekoliko vrsta prostaglandina. Svi ti hormoni se vrlo lako i brzo apsorbuju kroz zid vagine i ulaze u ženin krvotok, a za mnoge od njih se već ranije znalo da mogu uticati na raspoloženje.
Od svih sastojaka sperme, najverovatniji podizači raspoloženja su estrogen i prostaglandini. Kod žena u menopauzi, na primer, terapija sintetičkim estrogenom znatno podiže raspoloženje. Kod mlađih žena dokazano je da neke vrste oralnih kontraceptiva koji su na bazi estrogena stabilizuju i podižu raspoloženje. Takođe, depresivnih ljudi imaju značajno smanjene količine prostaglandina i estrogena.
Sperma takođe može pozitivno uticati i na žensku seksualnost: testosteron može povećati seksualnu želju kod žene, a prostaglandin povećava prokrvljenost zidova vagine, što takođe dovodi do osećaja seksualnog uzbuđenja. Ovim putem seks može podići ženama raspoloženje čak i ako one same nisu doživele orgazam. To možda daje odgovor na pitanje zašto mnoge žene koje orgazme doživljavaju retko ili nikada, ipak ne odustaju od seksa.
Dalje, nakon prekida veze i prestanka redovnog seksualnog života, one žene koje nisu koristile prezervative bile su to depresivnije što je razdoblje bez seksa bilo duže, što nije bio slučaj sa ženama koje su koristile prezervative. Ti simptomi nalik zavisničkoj krizi naveli su istraživače da pomisle kako neka svojstva muške sperme mogu na ženski organizam da deluju poput podizača raspoloženja.
I zaista, sperma ne sadrži samo hranljive materije potrebne plivačima da prežive i doplivaju do ciljanog jajašca, nego i hormone, poput testosterona, estrogena, folikulostimulirajućeg hormona, prolaktina i nekoliko vrsta prostaglandina. Svi ti hormoni se vrlo lako i brzo apsorbuju kroz zid vagine i ulaze u ženin krvotok, a za mnoge od njih se već ranije znalo da mogu uticati na raspoloženje.
Od svih sastojaka sperme, najverovatniji podizači raspoloženja su estrogen i prostaglandini. Kod žena u menopauzi, na primer, terapija sintetičkim estrogenom znatno podiže raspoloženje. Kod mlađih žena dokazano je da neke vrste oralnih kontraceptiva koji su na bazi estrogena stabilizuju i podižu raspoloženje. Takođe, depresivnih ljudi imaju značajno smanjene količine prostaglandina i estrogena.
Sperma takođe može pozitivno uticati i na žensku seksualnost: testosteron može povećati seksualnu želju kod žene, a prostaglandin povećava prokrvljenost zidova vagine, što takođe dovodi do osećaja seksualnog uzbuđenja. Ovim putem seks može podići ženama raspoloženje čak i ako one same nisu doživele orgazam. To možda daje odgovor na pitanje zašto mnoge žene koje orgazme doživljavaju retko ili nikada, ipak ne odustaju od seksa.
