Ženama je neprjatno reći da žele biti domaćice
Savremene devojke čeznu za onim za čime su čeznule i njihove bake - da se udaju za obrazovanog i bogatog muškarca, pa da on radi, a one da vode računa o kući i brinu o deci. Samo što to uglavnom ne žele da priznaju.
Verovanje da žene ne vole da finansijski zavise od muškaraca je mit, jer je procenat žena koje žele da budu izdržavane danas veći nego '40. godina prošlog veka, kaže dr Ketrin Hakim sa Londonske škole ekonomije.
Nakon višedecenijske kampanje u korist jednakosti polova, ženama je danas prosto teže da priznaju da žele da budu domaćice umesto da grade karijeru, piše "Telegraf".
Muškarci zauzimaju većinu vodećih funkcija zbog toga što mnogim ženama jednostavno nije cilj da imaju duge poslovne karijere, objašnjava dr Hakim.
Uprkos decenijskim naporima u korist jednakosti polova na radnom mestu, finansijska zavisnost od muškaraca u očima žena nije ništa izgubila od svoje privlačnosti, smatra ova naučnica.
U rezultatima nedavno sprovedenog britanskog istraživanja koje je objavio Centar za političke studije, dr Hakim navodi da "težnja žena da se dobro udaju, po mogućstvu za muškarca koji je obrazovaniji i ima visoku platu, prisutna je u većini evropskih zemalja".
Analize pokazuju da se 1949. godine u Britaniji 20 odsto žena udalo za muškarce za znatno višim obrazovanjem od njihovog, a da ih je krajem '90. bilo gotovo duplo više. Slična situacija zapaža se i u većini evropskih zemalja, kao i u SAD i Australiji.
Ideal "simetričnih uloga" u porodici, u kojoj bi muškarac i žena podjednako čuvali decu, obavljali kućne poslove i radili, popularan je među visokoobrazovanom elitom, ali to svakako nije cilj kojem teži većina parova, navodi dr Hakim.
"Ženama je neprijatno da kažu da žele da budu domaćice. To je postalo politički nekorektno, tako da većina njih to krije", zaključuje ona.
Nakon višedecenijske kampanje u korist jednakosti polova, ženama je danas prosto teže da priznaju da žele da budu domaćice umesto da grade karijeru, piše "Telegraf".
Muškarci zauzimaju većinu vodećih funkcija zbog toga što mnogim ženama jednostavno nije cilj da imaju duge poslovne karijere, objašnjava dr Hakim.
Uprkos decenijskim naporima u korist jednakosti polova na radnom mestu, finansijska zavisnost od muškaraca u očima žena nije ništa izgubila od svoje privlačnosti, smatra ova naučnica.
U rezultatima nedavno sprovedenog britanskog istraživanja koje je objavio Centar za političke studije, dr Hakim navodi da "težnja žena da se dobro udaju, po mogućstvu za muškarca koji je obrazovaniji i ima visoku platu, prisutna je u većini evropskih zemalja".
Analize pokazuju da se 1949. godine u Britaniji 20 odsto žena udalo za muškarce za znatno višim obrazovanjem od njihovog, a da ih je krajem '90. bilo gotovo duplo više. Slična situacija zapaža se i u većini evropskih zemalja, kao i u SAD i Australiji.
Ideal "simetričnih uloga" u porodici, u kojoj bi muškarac i žena podjednako čuvali decu, obavljali kućne poslove i radili, popularan je među visokoobrazovanom elitom, ali to svakako nije cilj kojem teži većina parova, navodi dr Hakim.
"Ženama je neprijatno da kažu da žele da budu domaćice. To je postalo politički nekorektno, tako da većina njih to krije", zaključuje ona.
